"Oni koji siju u suzama, žanju u pjesmi"

Isus Krist, Gospodin i Bog naš, uči nas jedno nekima u prvi mah misteriozno učenje, a to je da će njegovi istinski i iskreni učenici u tuzi prolaziti u duši mnoge situacije na ovome svijetu. Više...

Priča Nevenke Poplašen

Nevenka Poplašen poslala nam je svoje svjedočanstvo. Ovo je priča o mističnim stvarima u životu Nevenke, elementima opsjednuća, duhovnom borbom, korijenskim problemima sa nekim ljudima iz Nevenkinog života, posjete poznatim svećenicima.


Nevenka Poplašen - svjedočanstvo

 

Sve  je počelo  nakon  tri do četiri  godine po  mom  dolasku u Sloveniju. Počela sam raditi  u jednoj firmi, jako sretna i zadovoljna, svakodnevno nasmijana, raspoložena i  poslušna svima  oko sebe. Voljeli su me i ja sam  voljela  njih. Nakon par godina  moj se život promijenio u noćnu moru a dan u tjeskobu  bez smijeha  i volje. Čula sam lupu i nečije hodanje što drugi nisu čuli, to se događalo  kasno u noći . U stanju sam da radim neprestano i nisam umorna ali me  nešto umaralo sto nisam osjećala od rada.  Loši snovi  i noćne  more  su samo početak moje priče ali to nisu bili snovi to sam osjećala sve budna. Naglo bi utonila u  neki dubok san i  iz tog sna  bi začula ovake događaje: da se  nešto spušta iza mene,  da se jako prisloni i da se nemogu pomaknuti. Da neko veliko oko  gleda iza  mene, da nešto hoda po tavanu kuće velikim stopama i nesto premeće, krevet mi trgne ispod  mene i ja ostanem ukočena  da ne padnem u  neku dubinu ili me digne iz kreveta samo me trgne u zrak, udari me tako moćno u prsa, ili mi promeće rukom kroz  kosu. Otišla sam na ispovijed i  požalila se, no svećenik mi je rekao da je to samo strašan san, da će to će proći. Nije prošlo, nastavilo se  još gore. U  mojem ormaru čula sam kao da se nešto lomi, krši. Počela sam gubiti stvari; novac, ključeve,  gdje što bi ponijela, tamo ostavila i nebi kući vratila. Kad se spušta noć, dolazi noćna mora i  svaki smisao života  mi se  gubi  u glavi, nastaje pravi  košmar. Slike pred očima prepune negativnosti  koji nema smisla, smisao života se  gubi. Osjećam da  hodam po nekoj  kao  strujnoj  žici i ljuljam se ljevo desno skoro da ne padnem, a  kad padnem padnem u neku  provaliju punu trnja i dok izlazim  ranjene mi noge i ujutro kad ustajem ne mogu stajati koliko me  boli. Srce  mi jako lupa i boli me kao da me iglama bode i po noći me guši, nemogu disati. Iz  nekog tunela  me  doziva osoba poznata ali glas je grub i prodoran, pa tako jedne   noći idem ja sa dečkom, dostigne me ta ženska osoba i uzme ga ispod ruke, te  ja odem naprijed. Otvore se zatim takvi  mutni valovi  vode i ja ih nevidim, čujem samo njen smijeh gdje  mi se ruga „tvoj nikad  neće  biti“ -  to je bio budni san. Tada sam ju srela i rekla joj što mi se događa  i odtada se više nije družila samnom niti je razgovarala više ikad samnom. Toliko sam se gubila da sam išla u dva sata  na posao umjesto u 5 ujutro. Uz glavnu cestu hodajući začujem sat na crkvi i pogledam 2 sata u noći, spopao me strah  kao da dolazi smrt i da je kraj. Depresija  je postala svakodnevnica, nitko ne vjeruje  niti me pita išta. Ako  komu se i povjerim, jedina osoba koja  me razumjela je od brata žena. Nisam puno ni govorila o tome samo sam molila Boga i pitala se šta je ovo, da li to ja  nosim neko prokletstvo,  tko je sagriješio da  ja ispaštam. Molila sam Boga  za prosvijetljenje i zaista sam  se  prisjetila, da  su  kod  nas ozdravljali od zlog duha za sv. Ivu u Podmiljačju, ali kud dolje baš; rat  je, ne može se, ali dobila sam priliku, u Međugorje se počelo ići. Prijavila sam se ali nisam otišla  zabunila se za datum, prijavim se drugi  puta  i rano se  islo. Naručim si taksi da ujutro dođe  po mene, pa taksija nema pa pođem pješke do govornice i kažu taksi je davno otišao, pokvario se, poslali smo drugi. Ja dođem dalje, dva taksija čekaju i ovaj pokvareni što je stajao upali se, taksist kaze taksi mi je jednostavno stao a sada radi normalno. Brzo smo stigli a taksista u čudu kaže jednostavno taksi je stao a sad  normalno radi. Eto neda sila ali Bog je  pomogao. U  Međugorju me svećenik razumio dobila sam krila za borbu, poučio me   što da  molim. Nije to lako moliti se; nisam mogla ni usne pomaknut mogla sam samo, da  razmišljam mislima u molitvi ništa drugo. Što sam više molila više me napadalo, to je bila samo  borba. U noći osjećam da hodam među velikom gužvom naroda i nikoga ne grizu zmije samo mene, i sve iz zemlje zmijske glave  me grizu a moja pokojna majka mi pokazuje da stanem tu; i kad stanem gdje mi ona kaze onda se to u snu prestaje događati.

 

Moje  noćne  more su se pretvorile u dan. Počela sam to doživljavati usred dana, popodne. Samo me  najednom diže u  zrak skupa sa stolicom i u centru glave mi velikom brzinom vrti u desnu stranu, onda  me spusti, moćno na zemlju, i odvija se u glavi na drugu stranu, i tada nemam snage a kolegica na poslu mi govori da što mi je, da nek idem van pod vodu, da sva sam zelena. Tada sam joj priznala sve što  mi se događalo, kao i uvijek sve je ona osjećala što mi se događa i rekla pođi kod hodže ili negdje, jer tako ćeš izluditi. Poslušala  sam ju, pronašla sam hodžu i otišla, mada sam se bojala jer ipak to nije  moja  vjera. Bio je prijazan i  rekao mi je da je to predugo i te vračke na  meni, da mi on ne može mnogo pomoći  da sam jaka i da  ću sama po dugom procesu izaći iz toga. Prestala me samo od tada boljeti glava i kičma,   ostalo je bilo isto; i još gore. Ponovo sam otišla  u Međugorje i  tada smo po prvi put došli  na široki brijeg kod fra Joze  Zovke. Kad  je fra Jozo došao i počeo da govori na mene su se  dlanovi preznojili, stiskala sam ruke, a u prsima me gušilo. To je  bilo na cvjetnicu, ovo su  sveti dani treba se osvjetliti, i kaze evanđelje tada evo doveli su  mi  jednog njemca potpuno opsjednuta, i ja cu poslijee da molim nad njim, i tako dalje - kao  da  mi je dao znak da sam i ja  dobro dosla. Kad  je završio sa molitvom otišla sam kod naše voditeljice puta, i rekla da  ga pita da i meni  pomogne. Ona ga je pitala i  rekla da je da je rekao  kad  bude izlazio da pratim i idem za njim; što sam i uradila. Ušli smo u drugu  dvoranu, na podu  je  lezžo čovjek  potpuno nemoćan. Sjela sam i u tom momentu  ja nisam ništa vidjela niti  čula, niti me je što  pitao, jedino sam osjećala na dijelovima tijela i glave da  mi prolazi topla sjena. Tako sam  osjećala na glavi, očima, sljepočnicama i  u prsima. Tada sam skočila i  gledala se sa fra Zovkom oči u oči on se smijao i pitala sam mogu li samo nešto da pitam. Pitala sam jesam li ja to zlo imala ili ne, rekao je da; povukao me  za obraz kao malo dijete i rekao: od danas se  više  ne boj ništa. Pitala sam i o tome da sam bila kod  hodže, i strah me da sam izdala svoju vjeru. Reko mi je  da nisam već sam bila u mukama i potrazila pomoć, i rekao je ovako: da si izdala svoju vjeru nebi bila ovdje; odbaci samo od sebe sve što imaš  a imala sam neku kao zaštitu. Izjurila sam i bez zbogom i bez doviđenja, valjda je tako moralo biti i sjećam se da je rekao da je on potreban samo nase molitve. Tada sam obećala da ću moliti krunicu, za fra Jozu, i za osobu  koja  mi donijela to zlo. Petnaestak dana molim pred  križem na  koljenima  svaku večer i posve mirno protječu dani, ništa se ne događa više. Mislila sam fala Bogu gotovo je… Jednu večer izmolim molitve, stavim krunicu na križ pored sebe na ormariću i zaspim. Probudi me lupa i ženski glas osobe koja kao da trči po stepenicama gore dolje i temelji se  kuće razoriše  kao da netko melje neko veliko kamenje. Ustala sam i naslonila se  na lakat što prije nikad nisam mogla, jer nisam mogla ni da se pomaknem. Sad sam  mogla, i   dok sve ovo slušam i razmišljam, kao da mi  u tom trenu fra Jozo govori „od danas se  neboj više ništa..“. Ipak strah prevladava, pokrijem se i ruku dignem da uzmem križ i krunicu al mi nesto vrati ruku, pokušam ponovo vrati mi ruku; pokrijem se i počnem molit na prste. Znam dobro da sam izmolila Vjerovanje, tri Zdravomarije, i u tom momentu sve jače glasove i hrup sam slušala i  najednom mi se  pojavi križ i krunica na ruci, sve  je prestalo, potpuna tišina,  odahnula sam i htjela da molim dalje ali nigdje ni križa ni krunice više. Digla sam ruku, križ i krunica su ponovno  bili na ormariću, uzela sam  križ i krunicu i nastavila moliti, ali u čudu  jer odakle križ sad na ruci a znam da ga nisam uzela i opet je bio na oramarić vraćen. Da,   Bog me spasio tada  kao i uvijek ali na čudesan način netko će vjerovati, nekko osuditi me ali Bog  je  znao da sam u velikoj nevolji. Događa se rijeđe ali i jače  napada. Molila sam Boga, da  mi pokaže osobu što hoće od mene i  tko je uistinu još nisam bila potpuno sigurna . Jednu noć se  budim, Ana;  čije  glasove sam  čula  stoji  na  hodniku  iza mojih sobnih vrata vani,  vidim ju kroz  zid, bosa na prstima stoji u providnoj  haljini, sve joj se golotinja vidi, stiskala je zube i šake, kosa duga joj stoji u zraku i u čudu sam to gledala  naslonjena na lakat i rekla sam skloni mi ju Bože, nestala je nakon toga. Nakon nje i nekog vremena  pojavljuje mi se  još  jedna žena meni poznata . Bila je to strina Anina, napada  me. Onda sam rekla  „Sveti Anto“, molit ću  krunicu svetom Anti, tu smo primili sve sakramente, ako je ta žena isto zla pokaži mi, ako nije  molim te nek ova molitva ide u njeno dobro. Nakon ispunjenja molitve ide žena k meni po noći i ja ispružim ruke i kažem: stani, stani da ti kažem kako ćeš se Bogu  moliti, a onameni kaže prestani se za me moliti, meni molitva smeta ja, se znam moliti bolje od tebe, ali ne moli se za mene, i zatim jurne na mene. Tada sam zavapila  Bogu i svetom Anti hvala vam, ali pomozite mi. Tada sam digla ruke, bilo je tako teško. Kad sam to odbacila sa sebe puklo je neštoi ja kao sam bila izbavljena. Više mi se nije pojavila nikad. Promjenila sam posao i stan i  navečer idući iz druge smjene me je čekao dečko, i pred vratima stana smo našli dvije sapinjače velike zakačene jedna za drugu. Ubrzo sam bila trudna i nakon toga on me ostavio, molila sam Boga samo da rodim zdravo dijete, jer sam i dalje imala strahove. Na sreću sve je super sa djetetom. Ali na nesreću je taj dečko od Anine tetke sin nisu se ni poznavali ali kad su saznali, da sam sa njim trudna, brzo su djelovali, još nije prizno ni  novčića dao za dijete.

 

Otišla sam prije 10 godina u Stičnu i tamo sam na ispovijedi  saznala  da  ja  moram   biti  oslobođena  potpuno samo uz pomoć egzorcista. Taj  dan sam  i pronašla na zidu da je pisalo: pogovor  z egzorcistom. Kako sam   bila sretna, otišla sam do njega, bio je Marijan Arhar blagoslovio me uljem, i rekao evo ti vizitka  najavi se, i dođi  kod  mene. Tako sam i uradila. Otišla sam kod Arhara  i tamo me  sve ispitao i pitao me jesu  li te osobe žive ili mrtve, te osobe što čujem  njihov glas. Osobe su žive, evo i danas  jedna starija  a jedna 45g potpuno sigurno su one te  kršćanske duše nekad bile. Zanimljivo da sam  robu imala isprobadanu a pošto me noga boljela pitao me Arhar da li si uvijek imala veću cipelu lijevu i zaista obuća na lijevoj nozi uvijek  mi se proširila i morala sam kupovati nove. Kroz razgovor sa Arharom sam otkrila i sjetila se da je Ana  jednom  išla ispred  mene  te ušla u trgovinu  i kad sam ja ušla ona se vratila i  na vratima me  udarila  na ljevu stranu i nešto mi je palo pod noge. Pošto iz  mog kraja nitko ne vjeruje da to zlo postoji i kaže da to ne može  kršćanska duša da napravi, ja kažem da su one  kršćanske dok nisu ušle u zlo jer i ubojica nije ubojica dok ne počini zločin. Naši  ljudi  u Sloveniji se okupljaju jednom godišnje  i imamo misu i druženje, dođu naši svećenici  i na toj fešti  se pojavila i Ana. Imala sam  vezu i  čim je saznala  došla  je  i sve  je počelo  loše. On ima  noćne more o meni,   ne može u moju blizinu, dijete ima problema isto, ali sprječavam i pomažem dijete  jer imam egzorcista i na vezi smo, pomaze  nam, i hvala dragom Bogu. Otkrila sam da je ona uzrok svake  moje  završene veze jer davno mi je rekla ,da se  ja neću nikad udat. Ona je  rastavila  jedan  brak i ima dijete tim čovjekom,  20 g.stariji od nje, ostavila je i njega. Prošle sam godine ponovno došla u  isti grad  gdje sam i prije bila i dođem u firmu gdje ona radi također. Šest mjeseci me  nije opazila a  poslije se iznenadila. Prvi dan je pošla prema meni  na stanici i korak naprijed, korak nazad, i  nije  mogla do mene  uvjerena sam; da   ne može do mene zbog svetinje sad samo povije  glavi i prođe pored. Sa  kim je ona bila bliska postao je pijanac, ili neoženjen, nitko nije dobro završio. Bila sam na seminarima  kod fra Zvjezdana  Linića, i on mi je  rekao: „moja  Nevenka drži se samo molivenih zajednica da ostaneš  jaka“. Bila sam i kod fra Pavića, posebno nas je primio svaka mu čast na riječima koje  mi  je rekao neću ih pisati, ali djelovale su. Pretrpila sam muke ali sam dobila  velike  milosti. Zašto me Bog  prepustio  tako dugo da se  borim, ne znam  ali znam  da  mi zli ne moze  više ništa.  Najzadnje kad sam se vratila od egzorcista  desilo se ovo: po noći mi dolazi nepoznata žena i okrnute glave od  mene lupa o pod nogom i kaže: „Bože i ona se  no stop moli“ i ode srdito i brzo  od  mene. To smo razmatrali, da ona  ne radi sama vračke, i da je to žena što naručuje  vračke kod nje a skupo ih i plaća. Jer  ja vidim i čujem nju a vračara djeluje  preko nje, jer je ona  naručitelj. Često sam i kod fra Smiljana u Zagrebu na molitvama koliko mogu da stignem ali znam da je Bog samnom i da sam sve jača. Oprostila sam joj i pozvala ju da se vrati Crkvi i vjeri, da ode egzorcistu da ju samo on može osloboditi. Kažu da se zlo vraća dva ili više puta, mislim; tako je recimo i njoj pogino brat i otac u nesreći, i još neke stvari što ne želim da  iznosim.

 

 


Objavi na Facebooku

Vaš komentar:

refresh slike

Hvaljen Isus i Marija,

Bog nek je uvijek uz tebe, i dao zdravlja i tebi Nevenka i tvom djetetu.

Ja sam isto molio 15 molitava sv. Brigite ali plodova molitve još nema, ali ne gubim vjeru. Plodovi neće izostati sigurno. Ja također moram prvom prilikom otići u Međugorje, nisam toliko ni daleko na fakultetu sam u Sarajevu. Moj problem je sto cesto imam bol na raznim mjestima, te moram puno učiti jer sam upisao jedan od najtezih fakulteta al sam ocistio zimski semestar zahvaljujuci samom Bogu, ni ja ne znam kako jer imam toliku zelju za ucenjem kad sjednem da ucim odmah bolovi muka spavanje, umor. Nitko me ne razumije baš kao što nisu ni Nevenku. Susjedi iz mjesta kojeg dolazim govore super sto si ocistio semestar a u očima im vidit zavist i ljubomoru, pa sam sad počeo sumljati da je i na mene netko od njih bacio neku čarku, ili ne znam sam. Trazio bi savjet od administratora stranice ili bilo koga drugog tko bi mi mogao pomoći.

Bog vas sve blagoslovio.

Dario